ZAJDI ZAJDI JASNO SONCE
ZAJDI POMRACI SE 
 
 
    Zaslo je sunce za makedonske legende za naseg Toseta. Al nije zaslo za njegovu pjesmu i za njegovog uspomjena zato sto je bio andjeo u covjeckom obliku. Zivjeo je svoj zivot brze odkoi bio drugi, a u njegovim 26 godina, dao je sve od sebe. Hteo je da bude i pokusavao je da stigne uvjek tamo gde je trebao biti. Bio je i ostace uvjek legenda.
 

…Zasto si nevesto toliko tuzna?
Za kime zalis i toliko tesko uzdises?
Kakav bol nosis u svojoj dusi?

 Cim me pitas mlado momce, recicu ti.
Imala sam jednog momka kojeg sam mnogo volela,
Otisao je u tudjinu a ja ostala sama, bez njega.

     Nisam pomislio, ali bas nikada nisam pomislio, nemoguce je bilo da bas o tebi, o tebi andjeosko sunce, andjeosko dete, da ti pisem IN MEMORIAM. A kad bih mogao andjele, ah kad bih samo mogao, zaustavio bih vreme na juce, zaustavili bi ga svi mi, da prestane da tece. Svi bi ziveli u jucerasnjem danu, zauvjek,da nam ostanes ziv i zdrav, nasmejan, raspevan, veseo, najmilije nase andjeosko sunce. U snu su te ukrali andjeli nebeski, zar im nije bila dovoljna tvoja pesma sto su je slusali svi, I na nebu i na zemlju, pa je trebalo da te uzmu samo za sebe, samo njima da pevas.

      Moje srce je prepuno beskrajnom  tugom prijatelju moj. Postoji li neko srce sto ne tuguje, sto ne place za tobom, nase andjeosko dete, ponos nasa. Kad bih mogao da izbacim svu svoju tugu na ovaj tekst, to se ne bi moglo uporediti sa svim svetskim tugama do sada, zato sto za tobom srca sama nas teraju da tugujemo za tobom ti rozbo blagoslovenoj majci. Tose nas je bio sve sto bi mogla jedna majka da pozeli svome detetu. Toliko muzike u tvojoj dusi, toliko zvezda u tvojim ocima. Toliko dobrote u tvome srcu imaju samo izabranici boga. I to si sve nama podario, zato sto si bio takav, jedinstveno veseo, jedinstveno dobar, jedinstveno savrsen. Svi mislimo kao da si bio dodirnut bozijom rukom.

    Ti si bio nasa svetlost u ovo pomalo maglovito vreme i nasa nada da dobrota moze otvoriti zeljezna srca. Istrgao si se iz nasih ruku, mlad, iz samog praskozorja svog zivota. I bez tebe praznina koju si ostavio za sobom je teska i bolna. Tvojih 26 godina su jako malo, jako malo da ti mozemo dozvoliti da otputujes, ali znam i to da andjeli  ih svi zele samo za sebe. Ti bozije dete, andjeosko sunce, resio si svoju pesmu da dopevas gore na nebu. Pocivaj u miru. Puno ti hvala sto si nas uvek znao uciniti sretnim. I jako, jako ponosnim… posebno nas koji smo bili tvoji prijatelji.  

   

    Ova prica ima jos jedan produzetak. Al to cu uraditi i sledecem postu. Secaj te se Toseta slusajte njegove pjesme i pjevajte ih. Tako cemo se oduziti nasoj legendi nasem Tosetu.